Još jedna majka hrabrost - sama i ostavljena
Čitam već nekoliko dana o hrabroj ženi iz Novog Pazara koja je u svojoj 60. godini ostvarila svoj najveći san - postala je majka.
I uprkos svim problemima i uprkos riziku po život ona se ipak odlučila da rodi dete, jer to joj je želja koju je toliko želela ceo svoj život.
I lepo kaže Paulo Koeljo, kad nešto toliko jako želiš ceo svemir će se ujediniti da ti se ta želja i ostvari. Ova hrabra žena je primer toga... Ona je dobila svoj najveći dar pre nekoliko dana. Njena sreća je bila ogromna, sjaj u očima te napćene žene je govorio više od hiljadu reči.
A onda po dolasku kući, muž, koji ju je do tada podržavao u celoj priči, ipak ne može da prihvati to dete i ne želi da živi sa njima. Pod uticajem okoline i porodice koju ima iz prvog braka, on se odlučuje da ih napusti. E pa ako je takav čovek, vala, i neka ide. Ova hrabra žena ima sad jedan cilj. Ima za šta da se bori. Naćiće se dobri ljudi, prijatelji, rodbina, komšije. Izvućiće se ona i bez tog kvazi muža. A on ako može mirno da živi svaka mu čast. Nije ni zaslužio to dete. Nije zaslužio ni da ga zove najlepšim imenom.
Velika sramota za njega, a sve najlepše želje za Atifu i njenu malu princezu. Podrška svim majkama koje su bile spremne da žrtvuju svoj život da bi na svet donele male anđele, da podare nov život i bore se za njega.